Биологија у школи

Ставови и мишљења ученика основне школе у односу на проблеме заштите и очувања животне средине

Један од егзистенцијалних изазова са којима се суочавају грађани у 21. веку је очување способности да складно коегзистирају са окружењем. Ученици који разумеју своју околину и имају стечене способности одговарајућег размишљања моћи ће да суде и процењују промене које се у њој дешавају и, као резултат тога, развиће понашања базирана на поштовању еколошких законитости.

   Резултати анкета које су спроведене међу ученицима 3 основне школе у Крагујевцу, показују постојање еколошке свести код ученика и схватање принципа деловања еколошких законитости, али изостаје исказана спремност ученика за променом понашања и узимање активног учешћа у акцијама заштите и очувања животне стредине.

   Ученици морају бити охрабривани да играју активну улогу у организовању широких еколошких кампања које се организују кроз сарадњу школа са локалним властима и цивилним организацијама. Упркос циљу реформисане школе да се оснажи ученичка активност у наставном и ваннаставном процесу, реалност је да у многим школама ученици још увек имају пасивну позицију гледалаца и примаоца знања и размишљања других људи. Критичко еколошко образовање, које развија вештине, знања и вредности и промовише понашање у циљу одрживог развоја и није ограничено само на формално образовање, је изазов за наш школски систем и традиционалне навике учења и наставе. Успех еколошког образовања биће одређен способношћу наставника да створе културу критичке наставе и учења.

    Многи наставници су се школовали и стручно усавршавали много пре него што су били су развијени интердисциплинарни курсеви студија за заштиту животне средине. Истраживања указују да је недостатак професионалне припреме будућих наставника за наставу заштите животне средине једно од ограничења увођења образовања „за” заштиту животне средине у свакодневну наставну праксу. Поједини наставнички ставови о животној средини би били унапређени кроз развој професионалних курсева за наставнике заинтересоване за образовање о заштити животне средине. На овај начин квалитет образовања „о” животној средини може бити побољшан, што би довело до подизања нивоа  образовања „за” животну средину са циљем да се промовише спремност и способност усвајања начина живота који је у складу са мудрим коришћењем природних ресурса.

   При прављењу одговарајућих наставних програма из екологије треба узети у обзир да ће већину научених чињеница ученици заборавити, док ће стечени ставови и навике трајати дуже. Зато се у еколошком образовању треба фокусирати не само на усвајање чињеница и законитости, већ и на развијање навика „про”еколошког понашања. У складу са овим неопходан је прелазак са традиционалне наставе ка настави  која промовише активну улогу ученика у стицању неопходних еколошких знања, ставова и навика. Како се знање ученика о утицају људског деловања на животну средину повећава и ученички ставови мењају, ученици – будући грађани ће бити у прилици да пажљиво и промишљено анализирају нове ситуације како би доносили одлуке које ће одржати и побољшати живот на нашој планети. Овај задатак захтева рад појединаца, али и колективне напоре заједнице за кретање читавог друштва ка циљу одрживог развоја.

Извод из рада објављеног у часопису „Узданица“ Педагошког факултета у Јагодини